<body>





02.06.2017.

lonely again

Voljela bih da ćešće pišem i blog i dnevnik. Ali nemam neke inspiracije, niti mi se vala nešto posebno dešava. Dnevnik pišem češće, ali bilo bi dobro svaki dan. Možda pokušam preko ljeta, valjda će se dešavati nešto više. Sinoć nakon što sam završila dopisivanje sa jednim likom, i nastavila da učim samo sam stala kad sam vidjela potpis od A. na svesci i shvatila da mi nedostaje, da ga želim, faaak. Nije tu već dvije sedmice, a imam osjećaj kao da je prošlo dva mjeseca. Stvarno fali njegovo prisustvo svaki dan, makar bili neraspoloženi i ne pričali taj dan nikako, samo da je tu. Da ga ponekad pogledam. Mislila sam da je fakat gotovo s njim, mislim, da sam ja raščistila sa sobom što se tiče njega, ali nisam. Mada to više nije ni nalik onom što sam prije osjećala prema njemu ipak ima tu još nešto, nešto zbog čega često mislim na njega, zbog čega ne želim nikog drugog. Ili želim nekog nalik njemu, ne znam je li to dobro ili nije, možda je bolje da neko drugi bude bar malo drugačiji. Zato ne želim nikoga, s njim neka ide kako ide, prijateljstvo neko čudno nije ni frendddzon, ne znam šta je. Jednostavno pustiću to, izblijedilo je napola, sada je onaj dio kada će potpuno izblijediti ili će se nešto neočekivano desiti. Šta god, neće biti loše. Iako izblijedi, ostaćemo prijatelji normala. A od drugom neću da pišem, jer se ne nadam ničemu iskreno. Ako neko drugi dođe, super, ali mislim da se baš nešto veliko treba desiti da mi se ponovo neko drugi bar malo svidi, ne zbog A. sad, nego u suštini. Baš mi niko ne odgovara.













Izgubljene duše: 43933

u zagrljaju dima i cigarete